ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ....

 

 

 

 

ISSN (Online) 2812-9636

ИНСТИТУЦИЈА:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК:
Др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац

АУТОР И УРЕДНИК ПОРТАЛА:
Др Јасмина Николић

ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК:
Александра Богдановић

 

АУТОРИ:
Др Јасмина Николић
Др Драгана Милорадовић
Наташа Милошевић Дулић
Мирјана Степановић
Павле Р. Срдић
Дубравка Дуца Марковић

ПОЧЕТАК
1.10.2021.

СТАТУС:
У току
___________________________

КОНТАКТ ПОДАЦИ:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ДР ВОЈЕ ДУЛИЋА 10
12000 ПОЖАРЕВАЦ
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
www.arhivpozarevac.org.rs
info@arhivpozarevac.org.rs
+381.12.523.082

 

АРХИВАЛИЈА МЕСЕЦА – ЈУН 2024.

 

   

81 ГОДИНА ОД СМРТИ ДРАГОСЛАВА МАРКОВИЋА РОЂЕ, ПОЛИТИЧКОГ КОМЕСАРА ПАРТИЗАНСКОГ ОДРЕДА „ВЕЉКО ДУГОШЕВИЋ“

 

У овом месецу навршава се 81 година од смрти политичког комесара партизанског одреда „Вељко Дугошевић“ Драгослава Марковића Рође. Наиме,
 “Према наређењу командујућег Генерала и Заповедника као одмазду за злочине стрељани су на Дан 8. јуна 1943.
5 комуниста
5 припадника Драже Михајловића
И на дан 29. Јуна 25 припадника Драже Михајловића.”

Тако су прекинута мучења двадесетдвогодишњег младића Драгослава Марковића Рође политкома Стишко-рамске чете, схватили су да од њега ништа неће сазнати и убијен је метком у главу на Чачалици тог 8. јуна. Једино што им је рекао кад су му ископали око, био је говор: “Знао сам да сте варвари, али да велика немачка култура нимало човечанског оставља у вама то сада видим.Унаказили сте ме, убићете ме знам, али вам ништа нећу рећи - Живели партизани.”

Рођа је рођен 1921. као син Јелисавете Марковић Богојевић и судије Радомира Марковића Богојевића. Одраста у Пожаревцу, безбрижно и радознало - свирао је виолину, интересовао се за технику, брату Саши направио је, тридесетих година, кино-пројектор од сочива из двогледа и картонске тубе. Био је један од најбољих ђака Пожаревачке гимназије. Захваљујући оцу који је постао адвокат доста су путовали. Био је члан Јадранске страже. Завршио је курс из моделовања. Баш као и сви млади у Европи одушевио се џезом. Године 1939. основао је џез оркестар у Пожаревцу САЏО - Студентски Аматерски Џез Оркестар. Свирали су тадашње стандарде. Уписује Технички факултет у Београду. Као и сва омладина постаје борац за правду и слободу и учествује на демонстрацијама у Београду 1940.

По избијању рата 1941, отац је желео да Рођа, као талентовани студент технике, настави школовање у Швајцарској. Рођа се побунио – „шта ће ми мој народ рећи“. Следећег дана бацио је бомбу комшији у двориште и отишао у партизане. Адвокат Рада слао је паре за мајице, опанке, помагао сину колико је могао. Године 1942. први пут је рањен, крили су га у Смољинцу, у породичној кући иза полице у ходнику где је био простор за пољски кревет. Иако се отац није слагао, вратио се у партизане. Пролећа 1943. упада у Љотићеву замку – уследила су мучења до изнемоглости, није могао ни да стоји на ногама када је убијен; убица је ухваћен 1946. и осуђен на смрт.

Данас Дом здравља у Малом Црнићу, основна школа у Смољинцу, извиђачки одред у Пожаревцу, као и улица у којој је рођен у Пожаревцу, носе његово име. Никад није проглашен за Народног хероја.

То пролоће било је кобно за партизане, народ је сам опевао своје хероје:
“На истоку сунце сија и пробија
Зору рану
Нема Тисе у Трњану
Ој другови је л вам жао
Друга Тисе што је пао
Друга Рође,градско дете
Командира Рамске чете.
И Симића друга Симе
Што се народ дичи њиме
Сва тројица херојски су пали
Животе су за слободу дали
Нови борци у одреду ће поћи
Слобода ће нам скоро доћи.”

 

Подсећајући се на догађај од пре 81 годину, као архивалију месеца јуна објављујемо фотографију Драгослава Марковића Рође, на почетку студија Технике из 1940. године. Приложена фотографија доспела је у Историјски архив Пожаревац путем поклона од чланова породице Александра Саше Марковића, Љиљане, Дубравке и Радомира Марковића из Београда.    

Фотографија:  Драгослав Марковић Рођа, на почетку студија Технике у Београду, 1940. године.
Историјски архив Пожаревац, Лични фонд Александра Саше Марковића, публицисте из Београда (1927-1994); 1936-1994.

Одабрала: Дубравка Марковић, новинар из Београда, братаница Рођина, одрасла слушајући приче о стрицу џезеру, лепотану, хероју.
(У крштеницама ове породице пише Марковић Богојевић - зашто користе само једно презиме није познато).